Čovek je već pokojni; uglavnom, bio je moj profesr hematologije u srednjoj školi. Zvao se Siniša Marković, što vam i neće puno značiti. Voleo je da se ženi. Voleo je svoj posao. Kada bi pričao o poslu, imao bi čudan zansenjački prizvuk, i da, nisu ga voleli zbog toga. Ljudi osuđuju zanesenjake. Umro je od srčanog udara u šezdeset nekoj.
To je sve što bih imao da kažem o njemu.
To je sve što bih imao da kažem o njemu.
