U slučaju vampira... (In case of vampire...)

Što

Bi

Rekli

Stari...

Bio jedan Pavle 'ajduk, koji je nekad ratov'o za Turke, pa se gorko pokajao. Snilo mu se rodno selo, pa je, malo glavu da izgubi, pobeg'o u neke šume prema Grčkoj. Sultanovi ljuti, juriše za njim, ima tri dana, pa kad videše da od Pavla vajde nema, poslaše Sultanu depešu kako su ga u planini dočekali vuci, te ga izjeli.

Kasnije je Pavle pričao kako je, u gori pod leskom prilegao da odmori, i kako se u gluvo doba pred njim stvori kakav čobanin, koji mu ne otpozdravi na ,,pomoz' Bog'', nego ga zaskoči i iskezi zube. Na to se Pavle počeo braniti rukama i nogama, dok poteže nož iz potaje te ovog izbode, no se čobanin podiže kao da mu ništa nije. Pavle stane da beži, i vijaše se po gori, dok ne stanu dan da se svetli, te se ovaj čobanin naroguši, i poče da se uvija i zavija, kao da ga biju. Tu Pavle odlomi glogov prut, pa ga zašilji, te čobana proburazi pravo kroz srce, a ovaj buknu kao iver i izgore za tili čas.

Kad ljubav uđe na nos...

Sve počinje od srca (lat. Cor), koje je, otkako je zaljubljivanja i veka, smatrano središtem ljubavničkog. Jedan razlog zašto je baš srce - centar ljubavi, može da bude ono patetično hvatanje za predeo grudnog koša na kome se srce projektuje. Međutim, planiram da dam malo medicinskije objašnjenje ljubavi, a da krenem baš - od srca. :)

Prosto, zaljubljenima srce kuca brže. Kako, videćete sada.

Svako stanje intenzivnog primanja drazi, putem čula, tako jako narazi kortikalne centre velikog mozga, da Talamus, monarh tela, zavede policijski čas.

Goli antibiotik za ručak?

Krenem ja, oko 3 ujutru (kao svaki pošten student) da prošaram po frižideru. Sve bi prošlo kako treba, da se usput nisam spazio ogromnu crnu gamad, kako brzinom bliskom brzini svetlosti beži u mrak, čini mi se, i pre nego što sam upalio sijalicu.