Krenem ja, oko 3 ujutru (kao svaki pošten student) da prošaram po frižideru. Sve bi prošlo kako treba, da se usput nisam spazio ogromnu crnu gamad, kako brzinom bliskom brzini svetlosti beži u mrak, čini mi se, i pre nego što sam upalio sijalicu.
Kako mi nije bilo teško, ostavih knjigu (kunem se da sam učio!) na tren, i priupitah Google šta misli o tome.
Wikipedia kaže da su bubašvabe primarno krilati insekti, a kako se sećam malo biologije, setih se i toga, da ne mogu da lete (bilo bi previše!). Wikipedija mi je dala suviše akademske odgovore, tipa latinskog naziva, pa sam, pored zanimljivih blogova, (jedan u međuvremenu zatvoren za nepozvane), naleteo na nešto, što me je, kao pravog studenta medicinskih nauka, oduševilo.
Dva naučnika, mikrobiologa, (ne znam kako se zovu, a i ne bi vam puno značilo) dođu na genijalnu ideju:
Kako to da bubašvabe, koje obitavaju na prljavim mestima, okružene parazitima, mikroorganizmima i virusima koji samo čekaju neko telo u kome će ispoljiti patogenost, nikada ne oboljevaju!?
E, tu stupa na snagu njihova genijalnost, jer su uhvatili par bubački, osušili ih, i pravili prah od njihovih sasušenih delova tela.
Mrka kapa što se tiče praha od bubašvablje krvi, jetre, slezine, oklopa... Sasušen mozak je taj, koji je, na primer, potamanio preko 90% kolonije Ešerihije Koli koja izaziva meningitis! (malo upućeniji će bolje ukapirati o čemu se radi).
Da stvar bude još bolja, isto svojstvo ima osušen mozak skakavaca sa Bliskog Istoka (čini mi se, onih koji su bili jedna od pošasti starog Egipta).
Ovi naučnici tvrde, da nervno tkivo ovih insekata, sadrži devet aktivnih jedinjenja sa antibiotskim svojstvima, i trenutno rade na njihovom izolovanju.
Put do komercijalizacije potencijalnog Švabimpicina® nije lak:
izolovani aktivni princip mora da prođe testiranje, (iako je za sada ustanovljeno da ne šteti ljudskim, zdravim ćelijama), da se potencijalni neželjeni efekti saniraju, poboljša sposobnost organizma da primi lek, što se sve postiže blagim hemijskim modifikacijama originalne supstance.
Ili, jednostavno, može sve prirodno, kako se propagira po reklamama (potpuno prirodni preparat...)
Uhvatiš bubašvabu, osušiš je, napraviš prah moždang tkiva.
Tri puta po jedna kašičica, rastvoriti u čaši vode.
Živeli!
Pa, još jednom razmislite, ,,ako vas život baci u takvu situaciju, šta biste pre pojeli, bubašvabu, ili crva?'' :)
Kako mi nije bilo teško, ostavih knjigu (kunem se da sam učio!) na tren, i priupitah Google šta misli o tome.
Wikipedia kaže da su bubašvabe primarno krilati insekti, a kako se sećam malo biologije, setih se i toga, da ne mogu da lete (bilo bi previše!). Wikipedija mi je dala suviše akademske odgovore, tipa latinskog naziva, pa sam, pored zanimljivih blogova, (jedan u međuvremenu zatvoren za nepozvane), naleteo na nešto, što me je, kao pravog studenta medicinskih nauka, oduševilo.
Dva naučnika, mikrobiologa, (ne znam kako se zovu, a i ne bi vam puno značilo) dođu na genijalnu ideju:
Kako to da bubašvabe, koje obitavaju na prljavim mestima, okružene parazitima, mikroorganizmima i virusima koji samo čekaju neko telo u kome će ispoljiti patogenost, nikada ne oboljevaju!?
E, tu stupa na snagu njihova genijalnost, jer su uhvatili par bubački, osušili ih, i pravili prah od njihovih sasušenih delova tela.
Mrka kapa što se tiče praha od bubašvablje krvi, jetre, slezine, oklopa... Sasušen mozak je taj, koji je, na primer, potamanio preko 90% kolonije Ešerihije Koli koja izaziva meningitis! (malo upućeniji će bolje ukapirati o čemu se radi).
Da stvar bude još bolja, isto svojstvo ima osušen mozak skakavaca sa Bliskog Istoka (čini mi se, onih koji su bili jedna od pošasti starog Egipta).
Ovi naučnici tvrde, da nervno tkivo ovih insekata, sadrži devet aktivnih jedinjenja sa antibiotskim svojstvima, i trenutno rade na njihovom izolovanju.
Put do komercijalizacije potencijalnog Švabimpicina® nije lak:
izolovani aktivni princip mora da prođe testiranje, (iako je za sada ustanovljeno da ne šteti ljudskim, zdravim ćelijama), da se potencijalni neželjeni efekti saniraju, poboljša sposobnost organizma da primi lek, što se sve postiže blagim hemijskim modifikacijama originalne supstance.
Ili, jednostavno, može sve prirodno, kako se propagira po reklamama (potpuno prirodni preparat...)
Uhvatiš bubašvabu, osušiš je, napraviš prah moždang tkiva.
Tri puta po jedna kašičica, rastvoriti u čaši vode.
Živeli!
Pa, još jednom razmislite, ,,ako vas život baci u takvu situaciju, šta biste pre pojeli, bubašvabu, ili crva?'' :)
0 коментара:
Постави коментар