U slučaju vampira... (In case of vampire...)

Što

Bi

Rekli

Stari...

Bio jedan Pavle 'ajduk, koji je nekad ratov'o za Turke, pa se gorko pokajao. Snilo mu se rodno selo, pa je, malo glavu da izgubi, pobeg'o u neke šume prema Grčkoj. Sultanovi ljuti, juriše za njim, ima tri dana, pa kad videše da od Pavla vajde nema, poslaše Sultanu depešu kako su ga u planini dočekali vuci, te ga izjeli.

Kasnije je Pavle pričao kako je, u gori pod leskom prilegao da odmori, i kako se u gluvo doba pred njim stvori kakav čobanin, koji mu ne otpozdravi na ,,pomoz' Bog'', nego ga zaskoči i iskezi zube. Na to se Pavle počeo braniti rukama i nogama, dok poteže nož iz potaje te ovog izbode, no se čobanin podiže kao da mu ništa nije. Pavle stane da beži, i vijaše se po gori, dok ne stanu dan da se svetli, te se ovaj čobanin naroguši, i poče da se uvija i zavija, kao da ga biju. Tu Pavle odlomi glogov prut, pa ga zašilji, te čobana proburazi pravo kroz srce, a ovaj buknu kao iver i izgore za tili čas.

Kad se vratio u rodno selo, načini se Pavle 'ajduk, pa je odbijao Turke uz granicu. Nađe sebi ženu, te se skući i izrodi decu. No, ne beše puno tako. Dok se verao po senjaku, zamače mu noga za nekakvu dasku, i on pade na zemlju, više mrtav no živ.

Tako se mučaše ima tri dana, pa umre Pavle, i njegovi ga pokopaše.

Istorijske činjenice...

Da danas neko ode u braničevski kraj, još može da čuje priče o 'ajduku Pavlu. Vrlo brzo se, posle smrti povampirio, kako se priča. Davio komšije, napadao stoku, posećivao ljude u snu, a izuzetno je zanimljiva činjenica, da su među njegovim žrtvama i mnoge mlade devojke, kojima je Pavle popio krv. Dugo su se ljudi mučili sa Pavlom, krili stoku, žene, decu, i sami se plašili noću u njivu.

Pavlov vršnjak i savremenik, Petar Blagojević, takođe nije mogao da se smiri u grobu, a vesti o njima dvojici stigle su čak do Beča, odakle je car slao patologe, naučnike i miliciju, da podrobnije ispita slučaj. On je, inače, pored davljenja komšiluka, umeo i da poseti rođenu ženu, i traži joj opanke.

Godinama posle, učen svet u Beču, pa i celom svetu, raspravljao je o vampirima. Prvi put, vampiri se pominju u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung" broj 98, iz 1725. godine, i to baš Petar Blagojević. U članku se navodi da je Petrov kovčeg otvoren, i da je on nađen potpuno očuvan, sa mrljama sveže krvi na ustima.

Sava Savanović, imao je bolji marketing, pa se o njemu više zna. Možda zbog lokacije, s obzirom da je svoje krvopijske dane proživeo u selu Zarožju, kod Bajine Bašte, što je bliže Beču. Uglavnom, možda je oprostio ugriz Milovanu Glišiću, u zamenu da ovaj o njemu napiše pripovetku „Posle devedeset godina". (mogu da zamislim šta je Drakula radio Bramu Stokeru). Đorđe Kadijević je već, pretpostavljam, film „Leptirica", radio iz čiste ljubavi prema horor filmovima.

Više o 'ajduku Pavlu, Petru Blagojeviću, Savi Savanoviću i vampirima.

Rezime & some interestings

Vampiri su, dakle, pokojnici, koji iz nekog razloga ,,ožive" tokom noći, ustaju iz grobova tražeći žrtvu kojoj će piti krv, jer se time hrane. Da bi bili u mogućnosti da se bave ovim aktivnostima, povampireni su, za razliku od perioda dok su bili živi, opremljeni dužim, oštrijim (?) očnjacima, dužim i oštrijim noktima, a kako bi strah potencijalnih žrtava dodatno onemogućio njihovu mogućnost za samoodbranu, vampiri su izuzetno bledi, šiljatih ušiju, obrasli dlakama. Kažu, oni koji su samo pukom srećom preživeli napad vampira, da su ovi neverovatno jaki i okretni, i da se nimalo ne plaše.

Koja je slabost, pitate se? Ne, ne pitate se, jer su vampiri motiv koji nije zaobišao skoro ni jednu granu umetnosti, a možda najveći trag ostavio na ,,sedmu". Tako da danas, svako zna da će vam beli luk biti ,,must have" equipment ako želite da se zaštitite od vampira. Preporučujem, lepuškastim (i preko) devojkama, do 25 godina, kao obavezan dodatak prvoj pomoći od napasnika, pored suzavca, tatinog broja na speed dial-u i glavicu belog luka, mada ovaj nepraktični aksesoar, može takođe biti zamenjen sprejem, za čiju ću pripremu dati recept na kraju ovog teksta.

Dok je beli luk samo prvi korak, kako vas vampir ne bi zaskočio iz potaje, glogov kolac je pravo ultimate oružije za borbu protiv njih.

Sajt http://www.vampiresvillage.com/, koji inače nudi obilje informacija o vampirima, organizuje susrete vampira (i svih koji se tako osećaju), nudi kupovinu vampir-related predmeta, odeće, knjiga... Tu, kao i na eBay-u možete naći dobar izbor glogovih kolaca, lepo rezbarenih i oblikovanih, kako pred vampira ne biste izašli sa nekim neuglednim, na brzinu i nevešto napravljenim.

Vrlo često, kao poencijalno štetni po vampire, pominju se srebrni meci. Mada će vam svaki, old school vampirolog/vampiroman reći kako se ne bi oslanjao na njih previše. Isto je sa simbolom raspeća/krsta koji vampire navodno odbija.

Medicina (napokon)

Porfirija. Šta je sad to, pitate se! Ovde se sigurno pitate, jer, retko ko zna o čemu se radi (no hard feelings). Porfirija je metabolička bolest, genetički uzrokovana i uslovljena, koja se karakteriše poremećajem sinteze porfirina, i krajnjeg metabolita porfirina - hema. Za one zainteresovanije, ili one kojima medicina nije slaba strana, može se dodati da je problem u nedostatku enzima koji učestvuju u metabolizmu porfirina, a čitava priča lepo je objašnjena na Wikipediji, u članku Porfirija.

Ostali su sigurno čuli kako krv prenosi kiseonik. Da. Tako što prenosi hem(oglobin), koji prenosi kiseonik. Porfirin je nešto iz čega se dobija hem u ljudskom organizmu.

Simptomi ove bolesti su, pored bola u predelu stomaka, bledilo (anemija), osetljivost kože na sunce, nedostatak prednjih zuba (genetski uslovljen), povlačenje gingive, i prividno produžavanje zuba (posebno očnjaka).

Porfirija se drugačije zove vampirizam, što je polunarodni naziv. Pored fizičkih karakteristika obolelih, koji, zbog osetljivosti na sunce i ne izlaze napolje danju, imaju teške rane po koži kada se ne leče, (što može dati izgled leša koji truli), ovi ljudi su izuzetno agresivni, neretko manično - depresivni i šizofreni. Međutim, odgovorno tvrdim da pravu sliku možete dobiti tek kada pogledate kako to, ustvari, 
izgleda. (Slika je uznemirujuća, za one sa jačim želudcem)

Lek za porfiriju je gvožđe. I ispravni molekuli porfirina, koji bi zamenili loše, koji se sintetišu kod pacijenata. Uglavnom, u nedostatku lekova, stanje obolelog može se u velikoj meri poboljšati nečim što u sebi sadrži gvožđe, (šumeće tablete?) i/ili porfirine (krv). Naravno, stanje obolelog će se popraviti ispijanjem ljudske i/ili životinjske krvi. Čak, štaviše, u velikoj meri će zarasti i rane na koži. Što, neodoljivo liči na žeđ vampira, koji mora iznova i iznova da ispija krv, kako bi sprečio propadanje svog umrlog tela, ili isto regenerisao.

Beli luk znatno pogoršava stanje obolelih.

Dramatizacija

A sada, zamislite Pavla 'ajduka, koji pre, skoro 300 godina (sve ukupno) dobija porfiriju. Pritom, verovatno, bolest počinje jakim bolovima, koji se jave kao posledica pušenja, ili unošenja alkohola. Dakle, Pavle se zapio u selu, zapalio lulu, pa tako pijan pao sa senjaka. Komšije ga nađu, žena smesti u krevet, neguje, leči, Pavle u bolovima. Posle par dana, ne mogu da ga probude, ni pljuskanjem vode (nesvest, neurološki poremećaj), i nesrećnog Pavla zakopavaju. Mnogi se ne izvuku, živi zakopani, međutim, Pavle po svemu sudeći, jeste. Trauma koju čovek preživi, kada se probudi živ zakopan, mora biti nešto na samom vrhu traumatičnosti. Pavlov nervni sistem i psiha, koji su već dobrano ,,načeti" porfirijom, sada bivaju dokusureni traumom od pokopavanja. Pavle postaje jedna agresivnapsihički obolela osoba, karakteristično bleda, ranjava, iskeženih zuba i velikih noktiju. Danju se krije po kojekakvim budžacima, a vrlo moguće, i vraća u svoj grob. Samo da nije sunca! (e, moj Pavle). U međuvremenu, Pavle otkriva da mu je bolje kad pojede živu kokošku, koju je ukrao baš od komšije koji mu se švalerisao sa ženom. Malo po malo, shvata položaj u kome se nalazi, pa koristi priliku da grize komšiluk, plaši, posećuje noću. Sa takvom psihom, sigurno, i da ubija. To što su žrtve u velikom broju mlade devojke, neću posebno komentarisati, možda Pavle i nije bio toliko lud. Konačno, neko se seti da ga otkopa, i probode glogovim kolcem, od čega je Pavle, sigurno, (i konačno) izgubio želju za ustajanjem iz groba. Ali i za svim ostalim aktivnostima.

Za kraj...

Međutim, i dan danas, ljudi širom sveta veruju u vampire. Posle svega, ne bih ja u šumu il' pored groblja bez luka i glogovca... Pa da je još sto medicina!

Po sistemu ,,što je sigurno, sigurno je", verovatno je razmišljao i izvesni Mile Fotograf iz Požarevca.

Večernji list:

Miroslav Milošević, u Požarevcu poznat kao Mile fotograf, probio je grob Slobodana Miloševića glogovim kolcem kako bi izrazio svoje negodovanje najavljenim svečanim obilježavanjem obljetnice smrti svog najpoznatijeg sugrađanina. Akciju je izveo u rano subotnje jutro, a o svojim je radnjama izvijestio i lokalnu policiju, javlja Glas javnosti.

,,Mobitelom sam javio policiji gdje sam i što radim, a oni su mi odgovorili da pazim da me Milošević rukom ne uhvati iz groba. Nakon što sam grob probio kolcem, otišao sam i prijavio se policji, a sutradan sam i po danu ponovio ovaj 'performance'. Kasnije me je saslušao Milan Šućurović i rekao da me zbog skrnavljenja grobnice prijavila snaha pokojnog Miloševića, Milica Gajić, i da će oni prijavu proslijediti tužiteljstvu", kaže Mile fotograf.

Prilog

Sprej od belog luka

1. beli luk u prahu.....................................................................................2 kašičice

2. bočica sa raspršivačem (iskorišćene kapi za nos, npr Olynth)..................1 kom.

3. voda

Priprema:

U bočicu pažljivo sipati beli luk u prahu, dopuniti je vodom do vrha, zatvoriti i mućkati približno 2 minuta. Prsnuti par puta, dok se ne dobije kontinuiran mlaz. Spremno za upotrebu.

Napomena: dodatkom kašičice mlevenog bibera, dobija se sredstvo, koje se može upotrebiti kao univerzalni suzavac, ne samo za vampire.